USMLE

by Miloš Miljković

Diplomirao sam u junu 2008, sa ok prosekom, par radova iz histologije, nešto demonstrature i bez sasvim jasne ideje šta i kako dalje. Šest meseci kasnije, nakon seks turizma naučne razemene na Tajlandu, par nedelja u Libeku i skoro završenog staža, izbor sam sveo na ostanak u Srbiji i pečalbu u Nemačkoj ili Americi. Kako i zašto sam se na kraju odlučio za Ameriku i zašto mi se baš i nije ostajalo u Srbiji je duga priča, ali da, postojala je tabela sa plusevima i minusima za svaku od te tri opcije, i da, još uvek je čuvam.

Prvog januara 2009. počelo je zvanično prikupljanje informacija i literature o polaganju USMLE-a, krajem maja izašao sam na Step 1, tri nedelje kasnije na Step 2 CK, a početkom jula i na CS. U septembru sam se prijavio na programe, decembru i januaru išao na razgovore, a pre skoro tačno godinu dana, u martu 2010, saznao gde odlazim. Dakle, oko pet i po meseci ukupnog spremanja prva dva stepa1, i još par nedelja za CS. Jeste, moguće je.

Kada me neko onda pita kako se „nostrifikuje diploma“2/sprema USMLE, na to pitanje mogu da odgovorim kao neko ko je u celu stvaru ušao jako kasno i ko se time nije bavio previše dugo. Uz tu ogradu, par saveta:

1. Saznajte šta polažete. Sve informacije za strance koji žele specijalizaciju u SAD su na sajtu ECFMG-a. Ko nema apsolutno nikakvog pojma o celom konceptu, ukratko:

  • Step 1 – preklinika, 322 pitanja sa ponuđenim odgovorima, 7 sati rada + 1 odmora;
  • Step 2 CK – klinika, 352 pitanja sa ponuđenim odgovorima, 8+1 sat;
  • Step 2 CS (clinical skills) – 12 „pacijenata“, 15 minuta za svakog + 10 za pisanje izveštaja, ocenjuju se uzimanje anamneze, pregled, izveštaj i (najvažnije!) smeškanje, pranje ruku i gledanje u oči.

Cena promenljiva (na žalost, samo u jednom smeru), oko 800-900$ za prva dva, 1300-1400$ za treći. Opet, ECFMG je najbolji izvor za najsvežije informacije.

2. Nabavite literaturu. Previše ljudi spremanje za USMLE shvati kao šansu da nadoknade ono što su propustili sedeći u Kapriju3. Onda fiziologija krene da se sprema iz Gajtona, patologija iz Robinsa a interna iz Harisona, što je sve teško gubljenje vremena. Iako teorijski u obzir može doći sve, obim onoga što se najčešće pita je ograničen, savladiv i lako dostupan kroz jednu od milion različitih serija knjiga specijalno pisanih za pripremu juesemelija (BRS, Kaplan, High-Yield, XYZ Made Ridiculosuly Simple…). Iako sve one pokrivanju manje-više istu materiju, nešto tera ljude da čitaju bar dve-tri iz iste oblasti. Opet, gubljenje vremena. Nađite seriju koja vam po stilu najviše odgovara, i držite se toga.

Ono što je meni sasvim lepo poslužilo za Step 1: First Aid (baza), Pathology Rapid Review (aka Goljan), Kaplan Biochemistry, BRS Physiology, BRS Bihevioral Science, Microbiology Made Ridiculosly Simple, High-Yield Molecular Biology.

3. Napravite strategiju. Ovo je ključno: bez jasno postavljenih vremenskih rokova i plana rada, spremanje samo jednog stepa može da se otegne u godine. Meni je najviše pomoglo ovo–vodič za spremanje koji sam našao na SDN forumu4. Literaturu sam skoro potpuno preuzeo odatle.

Podrazumeva se da imate bar neku ideju koje vam oblasti slabije idu (uz bihejvioralne nauke, koje su svima slaba tačka), i na šta treba posebno da se koncentrišete. Ako ne znate, tu su NBME testovi, 50-60$ komad, svaki sa po 200/184 pitanja (za Step 1/2CK) koja su se nekad pojavljivala na pravim testovima i lepo spakovanim izveštajem po oblastima na kraju.

4. Fokusirajte se. Ako ste u vezi dok spremate USMLE a dečko/devojka se ne žali kako vas ne viđa dovoljno i kako samo o testu pričate, onda nešto nije u redu, ili sa vezom ili sa spremanjem. Ako na poslu imate previše obaveza, uzmite bolovanje. Ako suviše vremena trošite na pranje sudova i čišćenje stana, preselite se nazad kod roditelja. Ako vam USMLE nije prioritet, bolje je da celu stvar batalite. Ovo sve važi za one koji sa celom stvari kreću nakon diplomiranja; ako Step 1 polažete dok ste još na faksu, prioritet je, naravno, završavanje istog.

5. Obnavljajte, obnavljajte, obnavljajte. Računam da je ovo već blisko nekome ko je završio medicinu. Tu najviše pomaže samotestiranje. Postoji gomila zbirki sa USMLE-style pitanjima, ali je kraljica svih baza USMLE World. Ne samo da potpuno simulira softver za polaganje, već su i pitanja jako slična onima (od težih) koja se vide na pravom testu. Osim toga, objašnjenje za svako pitanje je mala lekcija za sebe.

Još jedna korisna stvar, naročito za stvari koje se moraju učiti napamet, je pravljenje fleš kartica. Ta tema je i široka i duboka, pa ću samo dati nekoliko linkova: Supermemo, Anki (program), Anki (online).

6. Znajte šta sledi. USMLE (valjda) niko ne polaže zbog ličnog zadovoljstva i/ili mazohističkih poriva, već da bi dobio specijalizaciju u Americi. Da bi se do toga došlo, treba preskočiti još puno prepona, od birokratske noćne more zvane Medical Education Credentials Verification (iliti nostrifikacije diplome), do niza drugi skraćenica tipa ERAS, NRMP i FSMB koje će vam biti potrebne za prijavu na programe, rangiranje istih i eventualno polaganje Stepa 3. Opet, objašnjenje za sve je na ECFMG-ovom sajtu i u detalje ne treba ni ulaziti dok nemate položen bar Step 1, ali je za prikupljanje pisama preporuke i ostale dokumentacije za ERAS na vreme potrebna takva logistika, da je bolje spremiti se unapred.

Kratko i površno, ali nadam se korisno. Kad budem imao vremene (a kako me je krenulo sa laganim noćnim dežurstvima, imaću ga poprilično), svaku od ovih tačaka ću u detalje. Inače, evo čime se bavim poslednjih par dana.

1. Step 1 trebalo je da polažem sredinom aprila. Zbog problema sa zakazivanjem morao sam to da pomerim za celih mesec dana i spremanje CK počnem pre položenog keca. Ne preporučujem.

2. USMLE nije nikakva nostrifikacija (mada je za njegovo polaganje potrebno verifikovati diplomu), već neka vrsta državnog ispita. Ako neko kaže da USMLE sprema xy meseci/godina a još uvek taj proces meša sa nostrifikacijom, pripreme očigledno nisu ozbiljne.

3. Holivudu, Luju, Jarcu–ne deskriminišem.

4. O forumima: postoji ih gomila, i na većini vise večiti spremači porekla uglavnom azijskog. Onaj na koji sam ja išao za savete o spremanju bio je StudentDoctorNetwork, jedini sa većinskim američkim (pa još štreberskim) članstvom.

Advertisements